О књизи: 1986 / "... Тереха је погледала налево, и укочила се од ужаса - ни жива ни мртва. Лево од стазе, уз обронке планине, простирала се некаква мрачна, мрачна страна, сва прошарана јаругама и понорима без дна. Овде не сијају ни сунце, ни месец, ни звезде. Небо је потпуно мрачно, као да је све прекривено црним платном. Само на самом хоризонту трака сија неком врстом плавичасте, сабласне светлости…»